Listajući ženske treš časopise po frizerskim i kozmetičkim salonima, primetila sam da na pitanje bez čega ne biste mogli da živite ni jedan dan, većina estradnih i multimedijalnih umetnika novije generacije odgovara isto: Bez mobilnog telefona.
Verovatno bi na to pitanje i običan, prosečan građanin Srbije odgovorio isto, ali njega niko ništa ne pita, pa možemo samo da nagađamo. Nesporno je mobilni telefon korisna spravica i zaista ne mogu da se setim kako smo bez nje funkcionisali, ali ipak, postoji jedna veoma iritantna stvar vezana za njegovo korišćenje.
Mrzim SMS-ovanje, pritom ne mislim na poruke „kasniću 5 minuta“, ili „kad kreneš ponesi mi to i to“, već one opširne koje zahtevaju još opširniju povratnu informaciju i obavezno na njih mora i da se odgovori. Zbog ovoga me možete nazvati kako god hoćete, ali me nazovite, nemojte mi slati poruke. Ukoliko sam vam na poruku odgovorila, znači da sam u tom trenutku veoma dokona, ili da ste vi na Madagaskaru, tj. u četvrtoj zoni telenorovog roming sistema, pa baš i nije rentabilno da vam na poruku odgovorim pozivom.
Stiže nam Nova godina i Božić, raj za "SMS-atore" i tone novih cirkularnih poruka sa poetskim sadržajem koje nam blokiraju mobilni telefon u periodu od 31.12. (23.30h) do 7.1. (23.55h) . Ne mogu da preciziram godinu kada je ta pojava uzela maha, ali znam da je u poslednjih nekoliko sigurno ustanovljena kao običaj.
Ne znam kako ljudima nije palo na pamet da je ovo prvo slovo S u skraćenici SMS, od engleske reči short, što znači kratko, a u tim ekstenzivnim poetskim formama žele nam sve najbolje, da u zdravlju i veselju slavimo okupljeni oko ognjišta (iako većina nikada u životu nije ni videla ognjište) i uživamo u prijatnom i veselom društvu. Na žalost nemam sačuvanu ni jednu autentičnu poruku, pa mi valjda niko neće zameriti što ću delić njenog kreativnog sadržaja pokušati slobodno da interpretiram:
...Dok se pod badnjakom plamen vijori
u srcu nek' vatra ljubavi gori
i dok ždereš sarmu i meso suvo
što cele godine na tavanu si čuv'o,
zdravlje i sloga nek tvoj dom krase
vazda na trpezi bilo ti prase.
Nazdravlje nek su ti ovi dani
Bogu hvala više nismo partizani...
Verujem da će uskoro nekome pasti na pamet da izda zbirku "Najlepši SMS-ovi u stihu za svaku priliku", za koju ćemo se hvatati u nedostatku inspiracije, tj. u slučajevima kada nam je neko mnogo važan, pa hoćemo da se potrudimo da sadržaj bude originalan i odgovarajući.
Jednako mi je teško i kad dobijem poruku "Hristos se rodi", pa još sa uzvičnikom i velikim slovima, valjda da dočara da nije samo obična konstatacija, već uzvik na koji mi je zaista mnogo glupo da odgovorim sa Vaistinu se rodi, pa eventualno još i da dodam, jer me mrzi da kuckam još jedan SMS: "E vidimo se večeras, ponesi onu domaću da se izujemo".
Paradoks je to što se ljudi koji pišu kilometarske SMS-ove obično na telefon javljaju sa „Reci!?“ i to onako besno i isfrustrirano sa velikom dozom nestrpljenja u glasu, kao da su upravo u sred pregovora za milionski posao sa multinacionalnom kompanijom, ili u procesu deaktiviranja bombe u punom obdaništu. Mislim da je logično da se u takvim situacijama ne javljaš na telefon ili da ga isključiš, pa da se u trenutku kada ti vreme dozvoli da razmeniš bar dve proširene rečenice, javiš toj osobi čiji si poziv propustio. Sa druge strane, osobe iz kategorije „Reci“, u slučajevima hitnosti, a kada vi niste dostupni, znaju da pozovu deset puta za redom i da se uvrede što niste bili tu baš u trenutku kada ste njima bili najpotebniji.
Ostaje mi da se nadam da će mi u Novogodišnjoj noći i za Božićnom trpezom telefon malo manje pištati, a onima što grickaju uvce od praseta da će ruke biti suviše masne za kuckanje poruka, ili da će preskočiti opciju „send to all“ i poruku poslati samo onima koji će joj se istinski obradovati.
Нема коментара:
Постави коментар